Bio je dugogodišnji aktivni učesnik esperantskog pokreta u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i u Srbiji, regionu i svetu – posebno u Međunarodnom udruženju nastavnika esperantista (ILEI), čiji je predsednik bio u dva mandata, kao i dugogodišnji član predsedništva ove organizacije.

U Udruženju esperantista Srbije angažovao se u više sekcija i timova, pre svega u Nastavničkoj sekciji, uvek spreman da doprinese zajednici i da pomogne.

Pamtićemo ga po njegovoj posvećenosti, saradnji i prijateljstvu.
Izražavamo iskreno saučešće njegovoj porodici, prijateljima i svima koji su ga poznavali.

Udruženje esperantista Srbije

The post In memoriam Radojica Petrović (1949–2026) appeared first on Udruženje esperantista Srbije.

📖 O knjizi

Ovaj klasični istorijski roman prikazuje život Stanka, mladića koji, suočen sa nepravdom i sukobima, postaje hajduk i borac za pravdu i slobodu. Radnja se odvija u Srbiji početkom 19. veka i oslikava borbu protiv ugnjetavanja, ali i lične drame, ljubav i čast.

Ovo delo spada među najpoznatije romane srpske književnosti i decenijama privlači čitaoce svojom dinamičnom radnjom i snažnim emocijama.

Zašto ga čitati?

• istorijska i kulturna vrednost
• klasično delo srpske književnosti
• doprinos razumevanju istorije i tradicije regiona
• pogodno i za učenje esperanta

Osnovni podaci

• Autor: Janko Veselinović (Јанко Веселиновић)
• Žanr: istorijski roman
• Jezik: esperanto (prevod)
• Originalni jezik: srpski
• Izdavači: Udruženje esperantista Srbije; Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca Srbije
• Godina izdanja: 2024
• Prevod: Jovan Zarković; Živanko Novakov
• ISBN: 978-86-917873-4-9
• Edicija: Srpska književnost

Preuzimanje

👉 Preuzmi knjigu (PDF)

O prevodu

Prevod romana „Hajduk Stanko“ na esperanto odlikuje se jasnim i preciznim stilom, uz uspešno očuvanje svečanog i uzvišenog tona originala. Emocionalna snaga teksta i njegova retorička izražajnost ostaju verne duhu Veselinovićevog pisanja, pa i u prevodu deluje podjednako uverljivo i snažno. Posebna vrednost prevoda ogleda se u pažljivo usklađenoj sintaksi i promišljenom izboru reči, koji omogućavaju da istorijski i epski karakter dela bude jasno sačuvan. Prevodioci su pritom vešto koristili i neke elemente ranog esperanta, kao i poslovice i frazeologizme iz „Proverbaro Esperanta“, čime je dodatno pojačan delimično arhaični i stilski utisak teksta.

Iz recenzije: Zlatoje Martinov

The post Hajduk Stanko appeared first on Udruženje esperantista Srbije.